Desavanja

Ulicama nazivi po pesmama Roling Stonsa

marinamet | 15 Decembar, 2008 14:37

Engleski grad Dartford u kojem su odrasli osnivači "Roling Stonsa" Mik Džeger i Kit Ričards odlučio da nove ulice dobiju nazive po hitovima rok veterana. Trinaest ulica u novom stambenom kompleksu dobiće nazive po pesmama kao što su "Little Red Walk", "Satisfaction" i "Sympathy", objavljeno je na sajtu BBC News-a. Gradski oci prihvatili su i nazive "Angie" za nekadašnji kompleks štala preuređen u stanove i "Babylon" za slepu ulicu.

Dartford je već ranije odao priznanje "Roling Stonsima" imenujući kulturni i muzički centar po Miku Džegeru koji je 1962. osnovao grupu sa Ričardsom i Brajanom Džounsom i pijanistom Ijaniom Stjuartom.

Hamerfall snima spot u Beogradu

marinamet | 15 Decembar, 2008 14:34

Članovi švedskog metal benda „Hammerfall“ koji će 11. aprila 2009. u beogradskom Studentskom kulturnom centru održati koncert, nedavno su boravili u našoj prestonici zbog snimanja spota za pesmu „Any Means Necessary“.

Osnivač „Hammerfall-a“, gitarista Oskar Dronjak, izjavio je tom prilikom da će ova pesma biti prvi singl sa njihovog novog sedmog studijskog albuma „No Sacrifice, No Victory“ koji se očekuje u februaru iduće godine.

Ovo nije prvi put da „Hammerfall“ snima spot u Beogradu. Pre dve godine uradili su video „Natural High“, koji im se toliko dopao da su poželeli da opet dođu. - Moj otac je Beograđanin - objašnjava nam Oskar Dronjak dok ispija pivo. - Punih 30 godina slušao sam priče o vašoj zemlji i sada sam konačno tu. Priznajem da sam uzbuđen zbog toga, ali primećujem da je Beograd isti kao i svaki drugi evropski grad. Obećavam da ću do koncerta naučiti malo srpski, iako mi je ćirilica jako teška.

Na pitanje šta publika može da očekuje na njihovom drugom koncertu u SKC-u, članovi „Hammerfalla“ su odgovorili „zavisi od toga koliko ćete nam platiti“. - Ako nam date dobru cenu, mi ćemo vam pružiti odličan šou - rekao je pevač Joakim Kans. - Bez zezanja, ako vam se dopao naš prošli koncert u Beogradu, ovaj će biti 10 puta bolji, jer smo sada perfektno uigrani.

Za 15 godina karijere bend je objavio šest albuma i stekao veliku popularnost u Skandinaviji, oživevši u potpunosti uspavanu scenu tradicionalnog heavy metala. Da li će „No Sacrifice, No Victory“ biti više power ili heavy metal? - Sigurno će biti brži i energičniji ali, istovremeno, više heavy metal nego ranije. Radili smo naporno četiri meseca u studiju i meni se, zaista, album jako dopada - dodao je Dronjak.

 

40 godina beogradskog SKC-a

marinamet | 15 Decembar, 2008 14:32

Ove godine beogradski Studentski kulturni centar slavi 40 godina od osnivanja. Osnovali su ga 1968. godine Beogradski univerzitet i Univerzitetski odbor saveza studenata Beograda, a 1992. godine ingerencije osnivača preuzela je Vlada Republike Srbije. SKC je svečano otvoren 3. aprila 1971. godine prigodnom akademijom, a potom nastavio avanturu redovnih aktivnosti maratonskim, u osnovi konvencionalnim, programom u čast Dana studenata. Koji mesec kasnije, uređivački profili pojedinih programa dramatično su transformisani, a već naredne godine pokrenuti su (novi) Aprilski susreti - festival proširenih medija, projekat koji će zbog izrazitog radikalizma u početku biti ostrašćeno osporavan, da bi danas bio opšteprihvaćen kao model ozbiljne kulturne politike, simbol, prestiža, pa i kvalitetne zabave.

Aprilski susreti sa brojnim gostima iz zemlje i inostranstva i konkursom za radove iz oblasti proširenih medija narednih šest godina predstavljali su jedan od najatraktivnijih kulturnih događaja u zemlji. Njihova privlačnost preneta je potom na festivale performansa i videa, nove muzike i druge monomedijske festivale koji su usledili i, paralelno, na festivale kulture, odnosno institucija kulture pojedinih zemalja (Dani italijanske kulture, Nedelja, Španije, Latinske Amerike, Solidarnost – dani mlade poljske kulture, Dani Perestrojke, odnosno Riviera Remont iz Varšave, SC iz Zagreba, Škuc iz Ljubljane, Skenderija iz Sarajeva, ili, kasnije u projekte umrežavanja studentskih kulturnih centara Srbije, ili u novije vreme umrežavanja sa centrima u regionu (Skoplje, Banja Luka, Maribor) -  ali i na ideološko-socijalne projekte, od kojih je možda najupečatljviji festival Drug-ca Žena, čije nasleđe danas baštini široka mreža ženskih akademskih projekata i aktivističkih grupa… Znatan odjek u javnosti imale su i jednokratne multimedijske priredbe, organizovane u saradnji sa drugim stalnim institucijama na internacionalnom, nacionalnom ili gradskom nivou (Bijenale mladih u Parizu, Venecijansko bijenale, Bijenale u Akari, Umetničke akademije u Diseldorfu i Minhenu, KulturKontakt u Beču, odnosno Bitef, Fest, Brams, Belef…) ili povodom velikih i malih lokalnih i međunarodnih događaja (Grad u reinkarnaciji, Letnji program, Majski projekat, Povodom konferencije Uneska…) Povodi za programe maratonskog i festivalskog tipa bile su i godišnjice rada samog SKC-a, kao što su Prvih deset, Prvih deset+5, Prvih dvadeset godina SKC-a, ili prigode obeležavanja godišnjica osnivanja, SKC 68-98, 40 godina SKC-a…

Dok su se programi festivalskog, interdiciplinarnog i multimedijalnog tipa pokazali kao najuspešnija platforma za komunikaciju SKC-a sa javnošću - praksa radionica, majstorskih kurseva i škola slikanja, a posebno aktivnosti na planu produkcije i učešća u realizovanju umetničkih radova i drugih autorskih projekata  (instalacija, performansa, teatarskih, filmskih i video projekata, ali i grafičkih i fotografskih mapa, digitalnih printova, izdavanje knjiga, naučno-istraživačkih projekata, seminara…) davala je izvanredne mogućnosti rada i izražavanja ne samo mladim stvraocima nego i već formiranim umetnicima, pa i javnim i naučnim radnicima, a predstavljala je veliku podršku i za autorske grupe, umetničke pokrete, ali i društvene, pa i političke (Generacija 71, grupa MEČ, Ansambl Renesans, Opus 4, FIG Žena i društvo, Grupa Galerija, Nezavisna novinarska radionica... ).

Zahvaljujući ovom dualitetu u praksi, model rada i duh SKC-a, pokazao se ne samo kao poželjan, nego i primenjiv, tako da vremenom, sa svakom narednom decenijom koju slavi, paradoksalno, SKC sve manje prepoznaje sebe i sve se više ogleda u programima i praksi novih ili transformisanih ustanova u gradu… A primenjivost je bila neizbežna i izvodljiva samom činjenicom da je toliko mnogo ljudi, budućih/sadašnjih poslenka u kulturi svoja prva iskustva u takvim poslovima upravo sticalo učešćem, manje ili više aktivnim, u programima SKC-a. (Uostalom, čovek se može nasigurno kladiti da će ime bilo koje ličnosti starije od 50 godina iz tekućeg javnog kulturno-političkog života Beograda naći u programskoj bazi padataka ove ustanove koja ove godine slavi svoj 40. rođendan! Ako i nisu baš svi bili imali svoje autorske nastupe, barem su, ako ništa drugo, kao manje ili više važni uzvanici, popili piće na nekoj od seansi Kluba klubova.)
          

SKC je do sada realizovao 55.000 pojedinačnih akcija, od kojih jedan broj ulazi u građu od koje su bili pravljeni ne samo (s)novi, stari i obnovljeni Aprilski susreti, već i drugi - veći ili manji festivali, simpozijumi, seminari, konferencije, ciklusi, jubileji... najavljenih ili prokomentarisanih u štampanim medijma preko 50.000 puta i vestima emitovanim elektronskim medijima u trajanju od preko 100 evidentiranih sati. Sa preko 45.000  36mm negativa i negativa srednjeg formata i 58.000 digitalizovanih ili digitalnih snimaka, preko 6500 plakata i 100 monografskih izdanja, 20 izdanja tonskih zapisa, neutvrđene količine filmskog i video materijala, preko 50 dužnih metara pisane i štampane građe (pozivnica, flajera, kataloga, biltena i drugih štampanih materijala, odabrane korespodencije i drugih pisanih dokumenata), sa datotekom od preko 60.000 zapisa, trenutno teških preko 400 GB, SKC se može pohvaliti da raspolaže možda neočekivano velikom sačuvanom dokumentacijom za ovakvu vrstu ustanova koja je praktično, od samog otvaranja, neprestanu "usred događanja"

Sa većim ili manjim uspehom i posvećenošću, pedestak osoba (do 40 stalno zaposlenih – do sada 126,  i do 15 honoraraca u proseku ) svakodnevno je  omogućavalo, do danas već, nekolicini hiljada pojedinaca, stotini grupa i institucija, da svoje radove, autorske projekte i zamisli relizuje, ili da svoja ubeđenja predstavi publici, koja bi se danas već mogla označiti kao milionska.

I sigurno je da se sećanja na događaje i doživljaje svakog od njih međusobno razlikuju. Za nekoga je najveći događaj u SKC-u dimna bomba na koncertu Exploited-a, za druge prvo iskustvo u javnom nastupu ili pravljenju fanzina i organizovanju protesta, za treće najbolje mesto za gubljenje vremena... I uprkos osudama/pohvalama za elitizam i ekskluzivnost SKC je tokom 4 decenije svog postojanja svakako bio mesto u kome su pripadnici različitih socijalnih grupa i kulturnih miljea bili u prilici, ako ne uvek da aktivno učestvuju, ono barem da izbliza prate i svojim prisustvom podrže rad svojih istomišljenika, ili ako hoćemo – svojih heroja.

Iron Maiden back in Belgrade!!!

marinamet | 04 Decembar, 2008 21:41

Britanska hevi metal grupa Iron Maiden sviraće ponovo u Beogradu 10. februara 2009. godine - ovoga puta u Beogradskoj areni, potvrđeno je u toj instituciji.
Na sajtu www.ironmaiden.com je zvanicno potvrdjeno.
Iron Maiden je ove godine krenuo na svetsku turneju "Somewhere Back In Time" na kojoj svira pesme iz svog zlatnog doba (1980-1988).

Izgled scene na turneji "Somewhere Back In Time" umnogme podseća na scenu čuvene "World Slavery" turneje iz 1984. i 1985. godine, kada je "Ajron mejden" na bini koristio motive egipatske mitologije.

Turneja "World Slavery" koja je trajala 13 meseci, važi za jednu od najdužih i geografski najopsežnijih u istoriji rok muzike. Iron Maiden je tada održao 220 koncerata na većini kontinenata, osim Afrike i Južne Amerike.

Usledila je takođe izuzetno uspešna turneja "Somewhere In Time" (1986-1987), a Iron Maiden je tokom obe svirao i u Beogradu.

Poslednji beogradski koncert Iron Maiden bio je marta prošle godine na Sajmu gde se stisnulo 20.000 ljudi.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by LifeType - Design by BalearWeb